Masna jetra nastaje kada se u ćelijama jetre nakuplja višak masti. Danas se sve češće koristi naziv MASLD, odnosno metabolički povezana masna bolest jetre, jer je stanje najčešće povezano sa insulinskom rezistencijom, gojaznošću, povišenim trigliceridima, dijabetesom tipa 2 i drugim metaboličkim faktorima.
Problem je u tome što masna jetra dugo može da postoji bez jasnih tegoba. Kod nekih ljudi ostaje blaži poremećaj, dok kod drugih može preći u upalu jetre, fibrozu, cirozu ili povećan rizik od karcinoma jetre. Zato je važno ne čekati izražene simptome.
Simptomi koji mogu da upozore
Masna jetra često ne daje nikakve simptome, naročito u početnim fazama. Kada se tegobe jave, najčešće nisu specifične.
Mayo Clinic navodi da MASLD može biti bez simptoma, a kada postoje, mogu se javiti umor, malaksalost i bol ili nelagodnost u gornjem desnom delu stomaka.
Kod uznapredovale bolesti znaci su ozbiljniji. Žutilo kože i beonjača, oticanje stomaka ili nogu, lako stvaranje modrica, izražen svrab kože, konfuzija, povraćanje krvi ili crna stolica zahtevaju hitan lekarski pregled. To više nisu tipični “rani simptomi” masne jetre, već mogući znaci značajnog oštećenja jetre.
Ko ima veći rizik
Na masnu jetru treba posumnjati kod osoba koje imaju višak kilograma, naročito masno tkivo oko stomaka, insulinsku rezistenciju, predijabetes, dijabetes tipa 2, povišene trigliceride, nizak HDL holesterol, povišen krvni pritisak ili sindrom policističnih jajnika. Rizik je veći i ako su jetreni enzimi povišeni, čak i kada osoba nema tegobe.
Važno je znati da masna jetra nije problem samo kod gojaznih osoba. Može se javiti i kod ljudi normalne telesne mase, posebno ako postoje loša ishrana, manjak fizičke aktivnosti, genetska sklonost, insulinska rezistencija ili povišene masnoće u krvi.
Koje analize se rade
Prva procena obično uključuje ALT, AST, GGT, bilirubin, alkalnu fosfatazu, krvnu sliku, glukozu, insulin, HbA1c i lipidni status. Lekar može tražiti i testove na virusne hepatitise, gvožđe, feritin ili druge analize ako postoji sumnja da povišeni enzimi nisu posledica masne jetre.
Normalni jetreni enzimi ne isključuju masnu jetru. S druge strane, povišen ALT ili GGT ne znači automatski da je uzrok samo masna jetra. Zato se laboratorija tumači zajedno sa ultrazvukom, telesnom masom, obimom struka, alkoholom, lekovima i drugim bolestima.
Kada se radi ultrazvuk
Ultrazvuk abdomena se radi kada postoje povišeni jetreni enzimi, bol ili nelagodnost ispod desnog rebarnog luka, sumnja na uvećanu jetru, metabolički rizici ili slučajan nalaz koji ukazuje na moguću bolest jetre. Mayo Clinic navodi da je abdominalni ultrazvuk često prvi test kada se sumnja na bolest jetre.
Ultrazvuk može pokazati da je jetra “svetlija”, uvećana ili masno izmenjena. Ipak, on ne može pouzdano da pokaže da li postoji upala ili stepen fibroze. NIDDK navodi da rutinske slikovne metode mogu pokazati mast u jetri, ali ne mogu jasno razlikovati običnu masnu jetru od upale i ožiljavanja.
Kada je potreban FibroScan ili dodatna obrada
Ako osoba ima dijabetes tipa 2, gojaznost, više metaboličkih faktora rizika, duže povišene enzime jetre ili ultrazvuk pokazuje masnu jetru, lekar može preporučiti procenu fibroze. To se često radi pomoću neinvazivnih testova kao što su FIB-4 skor i elastografija, odnosno FibroScan.
EASL smernice preporučuju procenu rizika od fibroze kod osoba sa metaboličkim faktorima rizika, abnormalnim jetrenim enzimima ili radiološkim znacima masne jetre, posebno ako postoji dijabetes tipa 2 ili gojaznost uz dodatne metaboličke rizike.
FibroScan ne meri samo prisustvo masti, već pomaže da se proceni krutost jetre, što može ukazivati na ožiljavanje. To je važno jer prognozu ne određuje samo količina masti, već pre svega da li postoji fibroza.
Šta raditi nakon nalaza masne jetre
Prvi korak je da se utvrdi zašto je jetra masna. Potrebno je proveriti glukozu, insulin, HbA1c, masnoće u krvi, krvni pritisak, telesnu masu, obim struka, unos alkohola i lekove koji mogu uticati na jetru. Bez toga se nalaz ultrazvuka svodi na opis, a ne na plan.
Osnova lečenja su smanjenje viška telesne masti, redovna fizička aktivnost, bolja ishrana, kontrola šećera i masnoća u krvi i smanjenje ili izbegavanje alkohola, u zavisnosti od preporuke lekara.
Ishrana ne mora biti ekstremna, ali mora smanjiti unos šećera, sokova, belog brašna, čestih grickalica i ultraprerađene hrane.
Najviše koristi imaju obroci sa dovoljno proteina, povrća, vlakana, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova i zdravih masti.
Kada se javiti lekaru
Lekaru se treba javiti ako su jetreni enzimi povišeni, ako ultrazvuk pokaže masnu jetru, ako postoji dijabetes, insulinska rezistencija, gojaznost ili povišeni trigliceridi. Pregled je posebno važan ako se jave žutilo kože, oticanje stomaka, oticanje nogu, jaka slabost, konfuzija, krv u povraćenom sadržaju ili crna stolica.
Masna jetra nije bezazlen nalaz koji treba samo “pratiti jednom godišnje”. Kod mnogih ljudi može da se popravi, ali samo ako se na vreme proceni rizik, pronađu metabolički uzroci i uvedu promene koje se mogu održati.